Pre tačno dve godine, 15. maja 2023. godine preminula je poslednja žrtva masakra u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru kada je dečak star 13 godina ubio devetoro dece i čuvara škole. Porodica Aćimović svakodnevno se trudi da sačuva uspomenu na devojčicu, a njen otac Anđelko, obišao je park u kojem je njegova ćerka naučila da vozi bicikl.
Prisećajući se tih trenutaka, Anđelko Aćimović se dotakao jedne anegdote iz ćerkinog ranog detinjstva. Okruženi decom koja su se okolo igrala, on je objasnio kako je park ranije izgledao i kako se devojčica šetala po ogradi, ali i da je danas to mesto na kom se često zaplače.
"Ta ograda je bila takva da je imala gornji deo, profili su bili negde oko 4-5 centimetara široki. Ona je došla na ideju da joj dopustim da hoda po tom celom profilu. Vidite koliko je veliki taj prostor, on je ceo bio ograđen, a ja sam joj dozvolio. Prvo sam je malo držao za ručicu bojeći se da ne padne. Ona je ceo krug pravila, a da nije pala. Koordinacija pokreta je fenomenalna. I baš sam to snimao, imam video snimak nje i Marije od tog dana. One su se tada takmičile koja će duže da hoda, a da ne padne. Obilazile su krugove fantastično. Često se setim tog događaja kada prolazim ovuda, sada nema te ograde, promenili su ovaj park i sredili ga na drugi način. One su tu ostavile jedan trag, čuvam to kao uspomenu", ispričao je Anđelko.
On je priznao koliko često u ovom parku zaplače, ali i kako je ona za par sati naučila da vozi bicikl, baš na tom mestu.
"Drugi deo koji je vrlo zanimljiv u ovom parku jeste da sam kupio joj prvi bicikl, koji je tražila da bi naučila da vozi jer je tada imala već nekih 10 godina, ali nije znala da vozi bicikl, nije ga ni imala. Kupio sam lep, beli bicikl i došli smo ovde da zajedno učimo. I ja sam se maksimalno trudio da objasnim neka pravila, ako hoćeš da padneš desno na tu stranu volan... I polako smo išli prvo bez okretanja pedala. Ona je sve to pažljivo slušala i nakon 3-4 minuta od kada sam ja sve to objasnio, ona je tu nešto probala da se polako spušta niz brdo bez da vrti pedale. Nešto sam sa Natašom, sa suprugom razgovarao, ona je prva videla i kaže: "Jao, ona vozi."
Mi smo se pogledali, ona je krenula da vozi bicikl. Neverovatno je koliko je to dete samo imalo osećaj, kako i šta treba da uradi. Sećam se kada sam ja učio da vozim bicikl, isto sam jako kasno naučio, koliko mi je trebalo vremena da ja to savladam, tehniku i to... Ona je to krenula odmah i vozila, nije pala, nije ništa. Kada god prođem tom stazom, setim se nje, da je baš tu naučila da vozi bicikl. Kasnije ju je vrlo često vozila, volela je da se igra i da vozi. I sama i sa društvom.
Anđelko je rekao da često sedne u park i posmatra decu koja se igraju. "Nemam baš puno vremena, ali zaista uvek kad prođem ovim parkom, ne mogu, a da se ne setim tih uspomena. Nekad prođem kroz park i desi se da mi suze same krenu, ali je to sve normalno.
Kad prođem kroz ta mesta, koja su mi posebno vezana za nju, ispred škole, na mestu gde smo se rastali poslednji put... Uhvati me bes, uhvati me taj osećaj tuge i nemoći i suze su tada normalan splet događaja", rekao je otac devojčice ubijene u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO)
