"Mnogo godina kasnije, pred streljačkim vodom, pukovnik Buendia setio se tog davnog poslepodneva kada ga je otac poveo da upozna led." Ovom rečenicom počinje jedan od najboljih romana 20. veka - "Sto godina samoće" Gabrijela Garsije Markesa.
Sličnom, gotovo istom rečenicom, počinje i Netflixova serija nastala prema tom romanu, uz krupan kadar lica Aureliana Buendije (Klaudio Katanjo). I tu treba, ako je to moguće, prestati sa upoređivanjem, i pokušati da se uživa u seriji.
Ono što odmah upada u oči jesu prelepe slike u seriji. Svaki kadar je ispunjen nepojmljivom lepotom krajolika, enterijera, glumaca, lepotom koja je gotovo na ivici kiča. Druga stvar koja upada u oči je lepota glumaca - u seriji gotovo da i nema neprivlačnog lica (ili tela), pa čak i oni "koji bi trebalo da budu ružni", lepi su na svoj, groteskan način.
Lepota slike i lepota svake glumice i glumca seriji daje pomalo ton "sapunice", čini je naizgled veštačkom, nestvarnom, ali i umetničkom. Nasuprot tome su brutalne scene nasilja, i intimnih odnosa, koje seriji daju na žestini.
Pročitajte još: 10 serija koje bolje da nisu dobile drugu sezonu: Briljirale u prvoj pa razoračarale, a samo jedna se "oprala"
Iako se možda neko neće složiti nakon što pogleda "Sto godina samoće", postoji indikacija da su producenti, reditelji i scenaristi postupili ispravno, te da je ta lepota glumaca i lepota slike, seriju istovremeno i udaljila i približila romanu, jer je jednostavno nemoguće ne upoređivati je s ovim delom.
Ritam serije je istovremeno i brz i spor. Autori su pažljivo pratili samu radnju romana, sledeći njegovu osnovnu narativnu liniju, i birajući koje će detalje (a njih u romanu ima gotovo bezbroj, pa bi svaka stranica, uz malo mašte, mogla biti jedna epizoda) prikazati, a koje će prepustiti mašti čitaoca. Istovremeno su prilično jasno uspeli da okarakterišu likove kroz radnju, iako ni to, upoređujući seriju s romanom, nije bilo nimalo lako.
Onima koji nisu čitali "Sto godina samoće" (odmah uzmite knjigu u ruke) sve će biti jasno (ili nejasno na način kako to i roman zahteva), a ljubiteljima romana ništa neće smetati. Mora se reći da je ekranizacija ovog romana gotovo unapred osuđena na propast. Autori su se uhvatili reči "gotovo" i neustrašivo, jer je stvarno tanka nit delila seriju od propasti, napravili vrlo dobru seriju. Gledajući je, treba se prepustiti užitku slike i fantastičnog sveta Maconde, a ono što je takođe dobra stvar jeste to, da će serija one koji roman nisu pročitali podstaknuti da to učine.
Pogledajte još kadrova:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
