Šta bi Kanski festival bio bez skandala? Oni su odavno postali tradicija, inventar i nezaobilazan segment prestižne smotre na Azurnoj obali. Svaki događaj ima svoje "kosture u ormaru", pa izuzetak nije mi ono što se dešava na Kroazeti. Da vidimo šta se krije iza svih tih preskupih toaleta, izglancanih "Zlatnih palmi" i glamura, i koji su ekscesi iz prethodnih 77 izdanja bili toliko strašni, da se o njima i danas priča.
Kada je Drugi svetski rat konačno priveden kraju, čovečanstvu je bio neophodan restart u svakom smislu. U opštu detoksikaciju društva uključila se i filmska industrija, a jedan od prvih poteza bilo je osnivanje međunarodne smotre koja bi stvaraocima pružila umetničku slobodu da se izraze preko "pokretnih slika". Tako je 1946. godine osnovan Kanski festival.
Francuska rivijera, koja je decenijama pre rata važila za prestonicu hedonizma, bila je savršen izbor. Daleko od konzervativnog glavnog grada, promenada pored mora postala je elitno šetalište, crveni tepih i sinonim za glamur. A gde je glamur, tu su i skandali. U njima Kroazeta, najduži kanski bulevar i žila kucavica, nikad nije oskudevala.
Teško je izabrati najskandal smotre koja traje već skoro osam decenija, ali – evo nekoliko najzanimljivijih, koji su pokrenuli brojna društvena, politička i nadasve moralna pitanja.
Tvoj tigar mi glođe nogu
Elizabet Tejlor, Romi Šnajder, Žan Kokto i Henri Fonda bili su najveće zvezde festivala održanog 1957. godine, ali su im šou ukrali – tigrovi.
Kako su se divlje mačke uopšte našle u Kanu? Pa, zahvaljujući ostvarenju "Put oko sveta za 80 dana", snimljenom po čuvenom romanu Žila Verna. Pošto film nije ušao u uži izbor, producent Majkl Tod odlučio je da priredi žurku za pamćenje kako bi goste smotre ubedio da je vredan pažnje i gledanja.
Došao je na genijalnu ideju – iznajmio je tigrove iz zoološkog vrta, ali o tome nije obavestio ni organizatore, ni obezbeđenje. Životinje su bile mirne i tihe sve dok čula nisu počeli da im zaposedaju jaki parfemi, mirisi hrane, reflektori i gomila ljudi oko njih. Nenaviknuti na takvu atmosferu, predatori su počeli da kidišu na goste. Paniku koja je u tim trenucima nastala ne bi mogao da opiše nijedan holivudski scenarista.
Dame u večernjim toaletama u stampedu su potrčale prema izlazu, iz vrisku i ciku. U bolnici je završilo 20 osoba, srećom – sa lakšim povredama. Za kaznu, Todu je izrečena doživotna zabrana prisustva na festivalu, a "cica mace" su uspavane i vraćene u zoo vrt.Pioniri
Novog talasa u ofanzivi na Festivalsku palatu
Javnost još nije stigla da se oporavi od ekscesa sa tigrovima, a dočekao ih je još jedan skandal. Naredni festival prekinut je "na pola", jer je u međuvremenu u bivšim francuskim kolonijama u Africi buknula Majska revolucija. Protestima protiv Četvrte republike pridružili su se i studenti sa Sorbone, a sve se završilo ostavkom Šarla de Gola.
U eksperimentalnom psihološkom trileru "Otpozadi" italijanska femme fatale Monika Beluči ostvarila je svoju verovatno najkontroverzniju ulogu. Još pre projekcije, u maju 2002. godine, glumica je na konferenciji za štampu rekla da će "samo jake osobe moći da odgledaju film do kraja". Iako je to trebalo da bude upozorenje, nisu je poslušali.
Neki kritičari i predvodnici francuskog Novog talasa, među kojima su bili Žan-Lik Godar i Fransoa Trifo, tih dana učestvovali su na smotri. U jednom trenutku preuzeli su Festivalsku palatu i pozvali upravu da zatvori manifestaciju u znak solidarnosti sa studentima. To je i učinjeno.
Izlivi ljubavi prema nacistima
Najpoznatiji danski reditelj Lars fon Trir učestvovao je 2011. godine na festivalu sa ostvarenjem "Melanholija". Bio je odlično raspoložen, uveren da već ima "Zlatnu palmu" u džepu. Ali, nije je osvojio. Priznanja su ga koštale nesmotrene izjave koje su podigle mnogo prašine, ne samo u Kanu, već i u ostatku sveta.
Na konferenciji za medije naveo je da "on jeste za Jevreje, ali morate priznati da Izrael donosi mnogo problema". Dodao je da "razume Hitlera" i da se "u izvesnoj meri oseća kao nacista", što je trebalo da zvuči kao šala. Umesto smeha, u sali je zavladala grobna tišina. Fon Trir se kasnije izvinio zbog uvreda, istakavši da "on nije Mel Gibson", ali je postao persona non grata u Kanu i naredne dve godine nije mu bilo dozvoljeno da učestvuje.
Ode kupaći!
Pedesetih godina festival je bio prilično opušten – reditelji i glumci davali su intervjue u kafićima s pogledom na more, odlazili peške na projekcije, slikali se na plažama ili na hotelskim balkonima.
Sve je to bilo bezazleno, dok 1954. francuska glumica Simon Silva, koja je prethodno popila dve čaše šampanjca, nije odlučila je da skine gornji deo kupaćeg kostima i da se sa rukama na grudima slika pored tada velike holivudske zvezde Roberta Mičama, koji je i sam bio u alkoholisanom stanju.
Fotografi su brzinom Džesija Ovensa dotrčali do glumice kako bi imali što bolji pogled i što bliži "uvid". U tom haosu jedan reporter je slomio nogu, drugi ruku, bilo je i oštećenih kamera. Fotografije su obišle svet i izazvale skandal neviđenih razmera.
Mičam je odmah pozvan da se vrati u Sjedinjene Države, Simon je proterana iz Kana i više se nikad nije vratila, a mediji su Kroazetu proglasili "mestom razvrata". Nisu mogli ni da naslute da su otvorili Pandorinu kutiju. Silvin potez je, u odnosu na ono što se dešavalo kasnije, bio dečja igra.
Scene za infarkt
Scene brutalnog silovanja žene u podzemnom prolazu bile su, malo je reći, šokantne i jezive. Gledaoci koji nisu imali dobar stomak izlazili su iz sale i tražili medicinsku pomoć.
Neki su prijavili i probleme sa srcem. Sedam godina kasnije, publika je na sličan način bežala iz dvorane tokom premijere "Antihrista" Larsa fon Trira. Kritičari su ga dočekali na nož, a glavni glumci "pozdravljeni" su zvižducima.
Ravne cipele i militantni feminizam
U poređenju sa ostalim skandalima, zabrana nošenja ravnih cipela deluje kao nevina šala. Ipak, ta šala primorala je organizatore da ozbiljno preispitaju kodeks oblačenja nakon što je Emili Blant 2015. godine zabranjeno da prisustvuje premijeri filma "Kerol" jer nije imala štikle. Obezbeđenje je nije pustilo da priđe smatrajući da su njene sandale, iako elegantne, previše jednostavne za takvu svečanost.
Skandal su iskoristile feministkinje koje su predložile izmenu pravilnika festivala. Neke su čak tražile da se i muškarci na čuvenom stepeništu pojavljuju isključivo u štiklama. Inicijativa nije uzeta u obzir, ali je zato naredne godine Džulija Roberts odlučila da pomeri granice i stane u odbranu koleginica. Crvenim tepihom "zgodna žena" je prošetala bosa, zaradivši titulu "prve buntovnice Kanskog festivala".
Bonus video:
Izvor: BlicŽena/ Mondo
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
· Reaguj
