U Beogradu je aktuelan medicinski slučaj u kome je dvadesetpetogodišnja Aleksandra Mikić posle ujeda komarca, zaraženog virusom Zapadnog Nila, završila u komi, koja je trajala 50 dana i iz koje se probudila potpuno nepokretna. Sada čeka na odlazak na lečenje u Tursku, gde će pokušati da joj vrate osnovne fizičke funkcije ruku i nogu.
Koliko može da bude opasan, naizgled bezazlen ubod komarca, objasnile su gošće Jutarnjeg programa RTS-a, dr Slavica Maris, epidemiološkinja u Gradskom zavodu za javno zdravlje, koja je načelnica Jedinice za zarazne bolesti i profesorka doktorka Aleksandra Ignjatović Ćupina, rukovodilac Centra i Laboratorije za medicinsku i veterinarsku entomologiju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
U prošloj godini zabeleženo je više od 60 slučajeva obolevanja od groznice izazvane virusom Zapadnog Nila. U poslednjih petnaestak godina bilo je više od 100 smrtnih ishoda.
"Ovo je uobičajen broj obolelih kada su u pitanju neepidemijske godine. Mi smo od prvog slučaja 2012. svake godine registrovali obolevanje. Imali smo 2013. veliku epidemiju, zatim 2018. pa 2022. Nekako na četiri-pet godina dolazi ta epidemijska. U Beogradu smo prošle godine imali 23 slučaja obolevanja od groznice zapadnog Nila i nažalost dva smrtna ishoda", navodi dr Slavica Maris.
Šta se dešava kada nas ubode zaraženi komarac?
Kada nas ubode zaraženi komarac, u oko 80 odsto slučajeva se dešava da nemamo apsolutno nikakve simptome bolesti, dodaje dr Maris. Imunitet odreagje i ne znamo da smo se zarazili. Kod preostalih 20 odsto zaraženih javlja se blaga klinička slika sa simptomima sličnim gripu. Groznica Zapadnog Nila se javlja u letnjim mesecima, pik je jul i avgust mesec.
"Ali imamo jako mali procenat, manje od jedan odsto, tačnije 1 na 150 inficiranih, kada se može javiti teža forma ove bolesti, takozvana neuroinvazivna forma, kada su zahvaćene moždane ovojnice i mozak i može se javiti zapaljenje. Tada je ozbiljnija klinička slika. Javlja se intenzivnija glavobolja, ukočen vrat, javlja se tupost, dezorientacija, nevoljni pokreti pa i koma i paraliza mišića", objašnjava doktorka.
Šta je prevencija, kako da se zaštitimo?
U 2013. i 2018.godini Srbija je bila prva u Evropi po broju obolelih od groznice Zapadnog Nila. Odakle kod nas toliko zaraženih komaraca i kako da prepoznamo ujed zaraženog komarca?
"Virus zapadnog Nila je poreklom iz Afrike, a Srbija i Balkansko poluostrvo se nalaze na jednoj od glavnih ruta migratornih ptica. A ptice su zapravo glavni rezervoari u kojima se virus umnožava i onda obični domaći komarci koji su vektori, koji se hranio na zaraženim pticama i potom ubodu čoveka prenose virus. Srećom, čovek je zapravo slepa ulica i ne može da prenese virus drugoj osobi", objašnjava prof. dr Aleksandra Ignjatović Ćupina.
Profesorka dodaje da mi, kao laici, možemo da razlikujemo običnog komarca u odnosu na tigrastog azijskog ili rečnog komarca zbog oker-braonkaste boje. Ali ako postoji veliki broj komaraca, najbolje je pozvati stručnjake kako bi identifikovali o kojoj se vrsti radi.
"To kod nas radi Laboratorija za medicinsku i veterinarsku entomologiju u Beogradu, to radi Zavod za biofiziku i medicinsku ekologiju. Suština je da je pik ovih komaraca tokom leta i potrebno je vreme da bi se registrovali prvi slučajevi obolevanja kod ljudi. Mada ova vrsta sa ovim globalnim otopljavanjem postaje aktivna sve ranije, tako da ima sasvim drugačiju biologiju u odnosu na rečne komarce koji se razvijaju rečnim slivovima i koji su sada problem u Beogradu nakon izlivanja Save", napominje profesorka.
Kako bismo se zaštitili od komaraca gošće Jutarnjeg programa preporučuju da stavljamo komarnike preko prozora i vrata kako bismo predupredili njihov ulazak u zatvorene prostore. Pošto su najaktivniji noću, treba nositi odeću sa dugim rukavima i koristiti repelente.
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)
