Na mnogo je mesta igrao Ardijan Đokaj, ali mu je očigledno najzabavnije bilo u Nemačkoj. Nekadašnji krilni fudbaler U21 selekcije SR Jugoslavije ispričao je u podkastu "Iz keca, Mićo" kako se provodio sa balkanskom kolonijom igrača kada je nastupao za Koblenc.
On je u Koblencu najduže potrajao od svih inostranih angažmana i odigrao je dve pune sezone u drugoj Bundesligi. Imao je 12 golova na 37 mečeva, a nije naučio ni reč nemačkog. Nemci su, sa druge strane, morali da nauče srpski.
"Oni dolaze Nemci viču "dobho jutho"! Mi se gledamo i prosto ne možemo da verujemo. Daj ljudi, rekoh, daj da naučimo bilo koju rečenicu na nemačkom. "Dobho jutho" jedva izgovaraju", prisetio se dana u Koblencu Ardijan Đokaj, a onda je nabrojao ko je sve bio u tom timu.
"Ma daj, to je bio Balkan. Tu je bio Branimir Bajić i Marko Lomić iz Partizana. Bio je Goran Šukalo, on je isto Srbin, ali je igrao za reprezentaciju Slovenije, Matej Mavrić, onda je bio Fatmir Vata koji je igrao za reprezentaciju Albanije. Bio sam ja, bio je Njazi Kući, pa jedan dobar momak iz Makedonije. Bio je tu Đorđe Pantić golman iz Partizana, fenomenalan momak Panta. Bogavac Dragan gde njega da zaboravim? Bogi je brat, ali Bogi je bio najbolji igrač. Bio je Anel Džaka, Bosanac koji je neverovatan i momak i igrač bio. To je, ma to nema na svetu. Igramo ševu, oni ostanu celu ševu unutra. Muče se Nemci, trče, a Nemac trener se smeje", ispričao je Đokaj.
Kako je tekla karijera Ardijana Đokaja?
Počeo je u Dečiću, ali je prve seniorske korake napravio u ekipi Mladosti iz Podgorice. Zatim je igrao jednu sezonu za Budućnost i onda je otišao u Majorku, pa u Ljeidu. Usledio je povratak u srpski fudbal gde je ostavio veliki trag u Obiliću, OFK Beogradu i Crvenoj zvezdi, pa onda odlazak u inostranstvo. Igrao je u Turskoj za Trabzon, Ankaru, u Nemačkoj za Koblenc i Minhen 1860 pre povratka u Crnu Goru. Završio je karijeru igrajući za Budućnost i Mogren.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO:
