Pari Sen Žermen napravio je najveći uspeh u istoriji i osvojio je Ligu šampiona. Otprilike u isto vreme kada se igrao meč sa Interom u Minhenu je i Novak Đoković igrao meč trećeg kola Rolan Garosa protiv Filipa Mišolića na stadionu "Filip Šatrije". Brzo je srpski teniser došao na konferenciju u miks zoni, ubrzano je završen posao sve u žurbi kako bi što pre pokušali da se vratimo u svoje smeštaje i izbegnemo haos na pariskim ulicama.
To mi je donekle uspelo i to najviše zahvaljujući kolegi Goranu koji je tu bio kolima i koji nas je u jednom momentu izvukao iz totalnog haosa. Od kompleksa Rolan Garosa do stadiona "Park Prinčeva" ima oko 500 metara, što najbolje govori o tome koliko je sve to blizu. Uputili smo se ka tom delu, jer je u blizini uspeo da parkira automobil u garaži.
Na putu do tamo sve je delovalo koliko-toliko normalno. Navijači pevaju na ulicama, slave, lepa i zanimljiva atmosfera, ali kako se približavamo stadionu francuskog kluba, tako može da se oseti i sve veća tenzija u vazduhu. Pripadnici policije i žandarmerije raspoređeni su svuda okolo, pokušavaju da kontrolišu situaciju. U jednom delu je stajalo 10ak policajaca na motorima, sa pancirima i u punoj opremi, što je već bio znak da su spremni na svaku situaciju.
"Daj gas i beži"
Slikali smo i snimali malo navijače i njihovo slavlje, da odradimo svoj posao. Onda smo uspeli da uđemo u garažu i da sednemo u automobil. Prvo korak - napravljen. Po izlasku iz garaže bilo je veoma problematično naći izlaz ka bilo kom delu grada, jer je sve bilo zatvoreno. Autobusi i javni prevoz, ništa nije radilo posle 21 čas, metro stanice su bile zatvorene u tom delu. Odlazak do smeštaja koji se nalazi na potpuno drugom delu Pariza za mene je bio nemoguć, tako da je Goran tu bio spasilac...
Samo što smo krenuli i ušli u jednu od malih uličica, kako su signalizirali policajci, naleteli smo na prvi problem. Jedan čovek je stajao na terasi i vikao ka grupi od 4-5 navijača koji su bili ispod, da prestanu da divljaju, pretpostavljam da je želeo da nastavi da spava i da ima svoj mir i tišinu. Onda je situacija eskalirala, počeli su da se gađaju bakljama, a mi smo bili u autu tačno ispod njih. Kolega je dodao gas naglo i pobegli smo iz veoma neprijatne situacije. Sve to desilo se na samo 100 metara od policije koja nije pokušala u tim momentima ni da se umeša u sve to. Ako je tako bilo tu, pred njima, ko zna šta se sve događalo u ulicama gde ih nije bilo.
Zapaljeni automobili i izbegavanje haosa
Odatle smo došli do raskrcnice koja je vodila ka dva pravca, jedan kojim inače idem kada se vraćam ka Klamaru i koji je bio potpuno zatvoren. "Milion" navijača, policijske sirene, kola hitne pomoći... I drugi koji je značio pokušaj da se dođe do izlaza na autoput. Dok smo se vozili ka autoputu mogli smo da vidimo i tu lošu stranu slavlja.
Da ne grešim dušu, bilo je i onih normalnih, koji su samo pevali, skakali, vikali "Paris, Paris" i uživali. A, bilo je tu i onih koji su sedeli ljudima na automobilima, ljuljali ih. Nisam lično video to, ali je na fotografijama i snimcima koji su osvanuli jutros moglo da se vidi da ima i zapaljenih automobila i da je bilo i tuče sa policijom.
Sreća u svemu ovome je što sam uspeo nekako da se izvučem iz tog haosa i da dođem do smeštaja. Ako ništa drugo, bar je zanimljivo bilo prolaziti kroz tunel dugačak čak 11 kilometara. Bolje i to, nego put kroz centar grada i žarište haosa u Parizu, posle ponoći...
BONUS VIDEO:
